Srpske poslovice

Puric Translations, Specialist in South Slavic Languages

NAZAD

A
Ako drugog poštuješ za sebe ne brini.
Ako dugo žive skupa, životinje se zavole, a ljudi se zamrze.
Ako gosti nisu besni, kuća nije tesna.
Ako hoćeš koga da poznaš, podaj mu vlast /u ruke/.
Ako ih ne možeš pobediti pridruži im se.
Ako ima lijeka, ima i vijeka.
Ako je ko lud, ne budi mu drug.
Ako je kratak dan, duga je godina.
Ako je pravda slijepa, a ono je nada ćorava.
Ako kantar ne valja, ti budi ispravan.
Ako kažeš vatra, nećeš izgoreti.
Ako koza laže, rog ne laže.
Ako mi je stao na put, ne može na sreću.
Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.
Ako ne počneš, nećeš ni završiti.
Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla.
Ako smo braća, nijesmo drugovi.
Ako smo mi braća, nijesu nam kese sestre.
Ako želiš izgubiti prijatelja, posudi mu novac.
Ako želiš jezgro, slomi ljusku.

B
Besposlen pop i jariće krsti.
Bez alata nema ni zanata.
Bez alata nema zanata.
Bivši prijatelj je gori nego neprijatelj.
Blago onom ko se tuđom štetom opameti, a teško onom koji svojom mora.
Blago onome ko zna da ne zna, a hoće da zna.
Bog je najpre sebi bradu stvorio.
Bog je spor, ali dostižan.
Bogat jede kad hoće, a siromah kad može.
Bogata je teško darovati, sita gosta još teže častiti.
Bol se savlada strpljivošću.
Bolja je dobra inokoština no rđava zadruga.
Bolja je sreća no pamet.
Bolje ikad nego nikad.
Bolje ikako nego nikako.
Bolje išta nego ništa.
Bolje je u kolibi pevati nego u dvoru plakati.
Bolje je vjerovati svojim očima nego tuđim riječima.
Bolje je znanje no imanje.
Bolje se jedanput zacrljeniti nego sto puta blijeđeti.
Bolje suv hleb s poštenjem nego kolač s nepoštenjem.
Bolje u grob, no bit‘ rob.
Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani.
Brat je mio ma koje vere bio.
Brz čovek sreću preskače.

NAZAD

C
Car daleko, a Bog visoko.
Celom svetu ne možeš ugoditi!
Cvet je najlepši dok je neubran.

Č
Čaša iza čaše, a iza čaše istina.
Čeg‘ se mudar stidi, tim se lud ponosi.
Čega je srce puno, toga i jezik.
Čega se čoek najviše boji, ono će mu na glavu doći.
Čega se mudar stidi, tim se lud ponosi.
Česti celivi gube ljubav.
Često malena varnica veliku vatru užeže.
Čija sila onoga i carstvo.
Čija sila toga i pravda.
Čije nije bilo, čije l‘ biti neće?
Čini dobro, dobrome se nadaj, čini loše, još gorem se nadaj.
Čist račun – duga ljubav.
Čistoća je pola zdravlja.
Čoek se do smrti uči.
Čoek se u piću poznaje.
Čovek bez slobode, k’o riba bez vode.
Čovek je tvrđi od kamena, a slabiji od jajeta.
Čovek kad ne može sa sobom, ne može ni s kim.
Čovek se do smrti uči.
Čovek želi da je od svakoga bolji, a od sina da je gori.
Čuvaj bijele novce za crne dane.
Čuvaj se tihe vode i psa koji ćuti.

NAZAD

Ć
Ćutanje zlata vredi.
Ćuti i pokri se ušima.
Ćuti, da ne urekne zlo!

D
Da ga zemlja ne vuče sebi, poleteo bi.
Da je steći ko što reći, svi bi bogati bili.
Danas u zlatu, sutra u blatu.
Dobar glas daleko ide, a zao još dalje.
Dobra žena praznu kuću čini da je puna.
Dobru čoveku sve dobro stoji.
Doći će vrag po svoje.
Dogovor kuću gradi.
Dok dijete ne zaplače, mati ga se ne sjeća.
Dok je raje i muka, biće i hajduka.
Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.
Dok se mudri namudrovaše, ludi se naživovaše.
Dragom često opraštaj, sebi nikad.
Drugom na volju, a sebi nevolju /učiniti/.
Drvo bez grane i čovek bez mane – ne mogu biti.
Drvo se na drvo naslanja, a čovek na čoveka.
Drž‘ se nova puta i stara prijatelja.
Drži se novog puta i starog prijatelja.
Dva loša ubiše Miloša.
Dva puta meri, a treći kroj.


Džaba ti supa kad je slana.
Džaba ti svila i kadifa.
Džabe je i sirće slatko.
Džabe mu je, da dubi na glavi.
Džak soli treba pojesti sa čovekom, da bi ga dobro upoznao.
Džin na staklenim nogama.

NAZAD

Đ
Đe brat brata ne voli, tu nema sreće.
Đe će kruška no pod krušku.
Đe dosta ruka pregne, radnja je brzo završena
Đe je sreća, tu je i nesreća.
Đe nije mačke, tu miševi kolo vode.
Đe nije žene, tu nije ni kuće.

E
E, džaba ga, vala, bilo!
Ekser drži potkov, potkov konja, konj junaka, junak grad, a grad zemlju.
Eto mene, eto vas, eto vama rat sa Turcima.

F
Fabrika je košnica sa mnogo trutova.
Fale mu dva kraja i sredina.
Fali mu jedna daska u glavi.

G
Galija jednoga ne čega.
Gde je cvet, tu je i med.
Gde je mnogo priče malo je rada.
Gde je sloga tu je i pobeda.
Gde je tanko, tu se kida.
Glad je najbolji kuvar.
Glad očiju nema.
Gladan pas i na gazdu laje.
Gladnog ne teši, već nahrani.
Gospodskom smehu i vedru nebu ne valja verovati, jer se začas promeni.
Guju gladi, ispod guje se vadi.
Gvožđe reže i drvo i kamen, ali i njega rđa jede.
Gvožđe se kuje dok je vruće.


NAZAD

H
Hajduke narod ceni, ali za njima u goru neće.
Hartija i ćuprija trpe sve.
Hoće hleba bez motike.
Hoće vatru koja ne peče.
Hoćeš li da te svi mrze, reci svakome ko je ko.
Hrabre sreća prati!
Hrabrima sreća dodaje ruku.
Hvali ga ko Ciganin konja.
Hvata zmije tuđim rukama.

I
I ćorava koka neko zrno nađe.
I jedan je neprijatelj mnogo, a sto je prijatelja malo.
I najpametniji čovek poludi od para.
I pas leže dok se ručak sleže.
I pjana vrana za orla znala.
I sunce prolazi kroz kaljava mesta ali se ne okalja.
I u gori glasno ne misli.
I voda zube ima.
I zid ima uši, i plot ima oči.
I zidovi imaju uši.
Ide vreme nosi breme.
Idi mudro, ne pogini ludo.
Ima nauk a ima i oduk.
Ima zlo od gorega.
Imadosmo – ne znadosmo, izgubismo – poznadosmo.
Inat je zao zanat.
Ispeci, pak reci.
Ispod Mire sto đavola vire.
Isteruje mak na konac.
Istina uvek najviše boli.
Iver ne pada daleko od klade.
Iver od klade daleko ne pade.
Iz /pre/puna čanka nije greota odsrknuti.
Iz ove se kože u drugu ne može.
Iz prazne kuće i miševi beže.
Iz svakog panja ne može se svetac istesati.
Izbirač nije otirač.

NAZAD

J
Ja budi majstor, ja ne prljaj ruku.
Ja pravo, ja nikako.
Jabuka koja dockan sazri dugo stoji.
Jačega kapom a nejačega šakom.
Jači tlači.
Jaka gužva, slaba služba.
Jedan čovek ne može sve znati.
Jedan se otego, drugi se protego.
Jedna lasta ne čini proljeća.
Jedna muka nauka, a sto muka oduka.
Jedna šteta sto grijeha.
Jedno krivo drvo ceo tovar raspe.
Jednog gleda dvojica se nadaju.
Jeftina roba prazni kasu.
Jezik je više glava poseko nego sablja.
Jezik kosti nema, ali kosti lomi.
Juče vezir, danas rezil.

K
Kad čovek tone i za vrelo gvožđe se hvata.
Kad dođe muka, nema bruka.
Kad lažeš, tako laži da i sam misliš da je istina.
Kad lipše vuk, psi mu mere rep.
Kad mator pas laje, valja videti šta je.
Kad mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati
Kad najviše grmi, najmanje kiše pada.
Kad ne može ništa konju, a ono samaru.
Kad nema kiše i grad je dobar.
Kad se čovek šta prihvati onoga nek se i drži.
Kad se kola slome, putova dosta.
Kad se slože i slabi su jaki.
Kad se tikva pokondiri.
Kad si u kolu, valja da igraš.
Kad ustane kuka i motika /Biće Turkom po Mediji muka/.
Kakav čovek, takva i beseda.
Kakav je ko na jelu onaki je i na djelu.
Kakav je ko tako i čini.
Kako došlo onako i prošlo.
Kakva vlast, takva mast.
Klin se klinom ćera.
Kloni se luda kao i sveta.
Ko besjedi šta hoće, mora slušati šta neće.
Ko brzo sudi, brzo se i kaje.
Ko čeka i dočeka.
Ko drugome jamu kopa, sam će u nju pasti.
Ko dva zeca vije, ne ulovi nijednog.
Ko hoće časno, ne može lasno.
Ko hoće veće, izgubi /i ono/ iz vreće.
Ko je mnogo patio, mnogo je i zapamtio.
Ko je sebi zao, kako će drugom biti dobar?
Ko jedanput slaže, drugi put mu se ne veruje iako istinu kaže.
Ko laže za tebe, lagaće i protiv tebe.
Ko mnogo zna, on ništa ne zna.
Ko ne čuva tuđe, neće imati ni svoje.
Ko ne drži brata za brata, on će tuđina za gospodara.
Ko peva, zlo ne misli.
Ko pita ne skita.
Ko s đavolom tikve sadi o glavu mu se lupaju.
Ko se drugome za što ruga ono će mu na vrat doći.
Ko se ne muči u mladosti, kuku mu u starosti.
Ko se ne namuči taj se ne nauči.
Ko se tuđemu zlu veseli, nek se svome nada.
Ko se u bari udavi, ne treba mu more.
Ko se u zlo uprti, teško mu ga do smrti.
Ko šta čini, sve sebi.
Ko umije njemu dvije.
Ko visoko leti nisko pada.
Ko više ima više mu se i hoće.
Ko više sebe pljuje, na obraz mu pada.
Ko za svijetom plače, bez očiju ostaje.
Ko zahvaljuje ne misli vraćati.
Ko žali klinac, izgubi potkovu.
Ko želi da peva, uvek će naći pesmu.
Koga je moliti nije ga srditi.
Koga su guje ujedale taj se i guštera plaši.
Koga tišti onaj i vrišti.
Koja tuga razgovora nema? /Kad se čovek u brizi ili nevolji šali.
Koje pseto ćuti, ono pre ujede.
Koliko je nizbrdica onoliko je uzbrdica.
Koliko ljudi toliko ćudi.
Komad je u tuđoj ruci svagda veći.
Krivo sjedi, a pravo besjedi.
Krpež i trpež po svijeta drže.
Krv nije voda.

NAZAD

L
Laje ko pas na zvezde.
Lako je iza šest volova gurati plug.
Lako je zdravome bolesnoga savetovati.
Lako ti je plitku vodu zamutiti i budalu naljutiti.
Lakomac i lažljivac odmah se pogode.
Lakše je skuvati gvožđe nego savladati ženinu tvrdoglavost.
Lakše je steći nego sačuvati.
Laž se pređe primi nego istina.
Laža misli da svi ljudi lažu.
Ludi boj biju, a mudri vino piju.

LJ
Ljubav dugo trpi.
Ljubav je lepa ali slepa.
Ljubav je puna meda i jeda.
Ljubav nema godina: ona se uvek rađa.
Ljubav prema otadžbini ne zna za tuđe granice.
Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.

M
Malena je ptica prepelica, al umori konja i junaka.
Mi o vuku, a vuk na vrata.
Mladost – radost.
Mlati rukom, ko kobila repom.
Mnogi ljudi su kao satovi: pokazuju jedno vreme, a otkucavaju drugo.
Mnogo znati, znači pre vremena ostariti.
Moja kućica moja slobodica.

N
Na jeziku med, a u srcu jed.
Na mlađima svet ostaje.
Na muci se poznaju junaci.
Najgore je kad padneš u njenim očima.
Najprije skoči, pa onda reci: hop!
Najteža je prazna torba.
Najviše se vole ljudi koji imaju iste vrline, najviše se mrze koji imaju iste mane.
Nakon boja kopljem u trnje.
Našla se vila u čem nije bila.
Našla vreća zakrpu.
Nauka je zla muka.
Ne boj se onoga kome nisi dobro učinio.
Ne guraj nos u tuđa posla.
Ne ide po vodu ko je vredan već ko je žedan.
Ne kazuje baba što joj se snilo, nego kako joj je milo.
Ne laje kuca sela radi, nego sebe radi.
Ne laje kuja radi sela, nego radi sebe.
Ne stoji kuća na zemlji, nego na ženi.
Ne trči, ko ždrebe, pred rudu.
Ne valja svašta k srcu primati.
Nebojšu najprije psi ujedu.
Nesta blaga, nesta prijatelja.
Nevolja je jača od stida.
Nevolja pamet dava.
Nevolja svačemu čoveka nauči.
Ni prsti u ruke nijesu svi jednaki.
Ni svakome med, ni nikome žuč.
Ni sve gore posijeci, ni bez drva doma dođi.
Nije čoeku žao na malo, nego na nepravo.
Nije nikakva majstorija među dobrima dobar biti.
Nije svaka muka do vijeka.
Nije zlato sve što sija.
Nikad dva dobra.
Nikad zao na gorega neće.
Niko ne može ovoga svijeta u svačemu srećan biti.
Ništa nije lepše od osmeha zaljubljene žene.
Noć svedoka nema.
Nužda zakon menja.

NAZAD

NJ
Njega može da voli samo rođena majka.
Njega ni metak neće.
Njegova je reč i prva i poslednja.
Njegova kokoška vredi više nego nečiji soko.
Njemu i Bog gleda kroz prste.
Njiva hoće motiku, a ne molitvu.

O
Obećanje, ludom radovanje.
Obilazi ko kiša oko Kragujevca.
Od inata nema goreg zanata.
Od luda popa luda i besjeda.
Od nemanja tvrđeg grada nema.
Od podmukla pseta čuvaj se.
Od Svetog Ilije, sunce sve milije.
Od tuđega tuga bije.
Od zla ima i gore.
Od zla roda nek nije poroda.
Oda šta se čoek malo boji, od onoga nek se vrlo čuva.
Oteto – prokleto.
Oteto prokleto.
Otišao da mu vide noge put.

P
Pametna glava – stotinu ruku.
Pametni ljudi uče se na tuđim greškama, budale na vlastitim.
Para i pameti čoveku nikada nije dosta.
Para vrti gde burgija neće.
Pita bez masti i čovek bez vlasti, ne vrede ništa.
Pitaće te starost di ti je prošla mladost.
Pokloni se zubi ne gledaju.
Pokraj suha drveta i sirovo izgovi. /Uz kriva čoveka propadne kašto i prav./
Pošten manje obeća, nego što učini.
Pošto se napiješ vode, ne muti izvor za sobom.
Poštuj starijega, pa će i tebe mlađi.
Prav se smije, a kriv se krije.
Prava muka nikad ne gine.
Pravda drži zemlju i gradove.
Pravda je spora ali dostižna.
Prema guberu valja se pružiti.
Preveo ga žednog preko vode.
Priča sebi u bradu.
Prijatelj je najbolja imovina u životu.
Prijatelj se u nevolji poznaje kao zlato u vatri.
Ptica po perju, a čovek se po besedi poznaje.

NAZAD

R
Ravnodušnost je najbolji način u brigama.
Reč “sutra” je izmišljena za decu i za neodlučne ljude.
Reči su kao pčele, one su istovremeno i med i žaoka.
Riba ribi grize rep.
Ribe se love udicom, a ljudi rečima.
Ruka ruku mije.

S
S glave riba smrdi.
S kim si onaki si.
S kim si takav si.
Sirotinjo, i Bogu si teška.
Sirotinjo, i selu si teška, a kamo li kući u kojoj si.
Sit gladnu ne vjeruje.
Slađa smokva preko plota.
Starost je bolest od koje svako umire.
Sto ljudi, sto ćudi.
Svačiju slušaj, a svoju sviđaj.
Svaka je šala pola istine.
Svaka ptica svome jatu leti.
Svaki je početak težak.
Svako čudo za tri dana.
Svako je svoje kovač svoje sreće.
Sve je bolje lani.
Svuda pođi, kući dođi.

Š
Šaljiva druga družina ljubi.
Šapat u paprat.
Šolju mleka pa u krevet.
Šta ko misli, o onom i sanja.
Šta vredi znanje bez radnje.
Štednja je prvo tečenje.
Što dikla navikla to nevjesta ne odviče.
Što je brzo to je kuso.
Što je daleko od očiju, daleko i od srca.
Što je svačije, to je ničije.
Što ljudi imaju više, to više žele.
Što mi je s svijetom, to mi je s cvijetom.
Što ne ide od srca, ne ide ni k srcu.
Što se hoće to se može.
Što srce ne zapazi to ni oči ne vide.
Što trijezan misli, /to/ pijan govori.
Što vidiš u svetu, nadaj se u veku.
Što više ljubavi vraćaš, više ćeš i primiti.
Što više sile, više i zla.
Šuplje je ispod neba.
Šuplju glavu i vetar nosi.

NAZAD

T
Takav je čovek, samo onima najviše zavidi kojima najviše duguje.
Terao zeca pa isterao vuka.
Teško drugu bez druga, a slavuju bez luga!
Teško kapi na manitoj glavi.
Teško kući gde dima nema.
Teško nogama pod ludom glavom.
Teško svuda svome bez svojega!
Tiha voda breg roni.
Traži hleba preko pogače.
Tuđe je slađe.

U
U društvu se i kaluđer ženi.
U gladnim očima svaki je komad mali.
U koga je pogača u toga i nož /pa dijeli kako hoće/.
U kolo kad hoćeš, iz kola kad puste.
U nevolji ne treba plakati, nego lijek tražiti.
U pijancu nema ni čoveka ni junaka.
U ratara crne ruke, a bijela pogača.
U se i u svoje kljuse.
U selu med, u kući jed.
U sreću se uzda lud, a pametan u svoj trud.
U stidu poštenje, a u strahu junaštvo gubi se.
U svakoj šali ima polovica zbilje.
U vinu je istina.
Ubog čovek, gotova laž.
Udri zlo, da je gore.
Um caruje, a snaga klade valja.
Umiljato jagnje dvije ovce sisa.
Umornoj lasici i rep dosađuje.
Usta zatvori, a oči otvori.
Uzdaj se u se i u svoje kljuse.

V
Vatra i voda su dobre sluge, ali zli gospodari.
Veća glava, više glavobolje.
Velika drveta dugo rastu, ali za čas padnu.
Velike ribe male proždiru.
Veselo srce kudelju prede.
Veselo srce pola zdravlja.
Vičan li si rđi, ne ostavila te.
Vidi tuđu dlaku, a svoga brvna ne vidi.
Vid’la žaba dje se konji kuju, pa i ona digla nogu.
Više je ljudi pomrlo od jela i pića nego od gladi i žeđi.
Vo se veže za rogove, a čoek za jezik.
Voda svašta opere do crna obraza.
Vreme donese sve ko ga dočekati ume.
Vreme je najveći gospodar.
Vuk dlaku mijenja, ali ćudi nikada.

NAZAD

Z
Za dobrim se konjem bat čuje.
Za majstorom gora plače.
Za zlato rđa ne prijanja.
Zaklela se zemlja raju da se svake tajne znaju.
Zavadio bi dva oka u glavi.
Zdrav bolesnomu ne vjeruje.
Zdravlje je najveće bogatstvo.
Zec u šumi, a on ražanj gradi.
Zima ujeda bez zuba.
Zla vezilja duge konce suče.
Zlatna reč i gvozdena vrata otvara.
Zlo brzo dođe, a polako prođe.
Zlo je ko ne zna a učiti se ne da.
Zlo je novo svakada.
Zlo se okusi zato štoje zlo.
Zlo se zlim ćera.
Zna crv čiju stražnjicu dube.
Zrno po zrno – pogača, kamen po kamen – palača.

Ž
Žali me živa, a nemoj mrtva.
Žalost i radost se poznaju čoveku po licu.
Žedan konj vode ne probira.
Ženi je najslađi zalogaj – muško srce.
Ženiti se mlad – prerano je, a star – prekasno je.
Ženska lepota je njeno oružje.
Žensko je oružje jezik.
Živ bio,srećan bio,kud god hodio!
Živ mi i zdrav bio!
Žive ko pas i mačka.
Živi ko riba na suvom.
Život je kratak i prljav kao košulja odojčeta.

NAZAD